Jelena Mirković rođena je i odrasla u Beogradu. Po struci je ekonomista. Prije dvije godine zajedno sa njenim suprugom odlučuje se za veliki korak. Naime Jelena i njen suprug haotični život u glavnom gradu zamjenjuju životom na mirnijem i manjem mjestu u gradu Kragujevcu. Jelena za sebe kaže da je odvijek gajila ljubav prema tradiciji i vrijednostima na kojima su odrastali njeni preci.
Kad je rijeć o kreativnom radu s njim je počela da se bavi iz hobija, u isto ono vrijeme kad se doselila u manju i mirniju sredinu. Njena ljubav kad je rijeć o krativnom stvaralaštvu je pletenje. Za Jelenu ručni rad predstavlja vrstu umjetnost jer kako kaže kroz ručni rad stvaramo djela koja su jedinstvena, neponovljiva i odraz nas samih.
Šta nam je to još Jelena ispričala o sebi i svom kreativnom poduhvatu možete pročitati u njenoj priči.
“Zovem se Jelena Mirković. Rođena sam i odrasla u Beogradu, a poslednje 2 godine živim u Kragujevcu. Ekonomista sam po struci i privatni preduzetnik, a kreativnim radom počela sam da se bavim iz hobija, od prilike u isto vreme kada smo se suprug i ja odlučili na veliki korak, da haotičan život u glavnom gradu zamenimo mirnijim životom u manjem.
Oduvek sam gajila ljubav prema tradiciji i vrednostima sa kojima su odrastali moji roditelji, jer sam u tom duhu i ja odgajana i zbog toga osećam posebnu zahvalnost koja sve više dobija na težini u današnjem vremenu u kojem se diktiraju neki novi trendovi koji nas udaljavaju od naše tradicije i naših korena.
Pletenje me je oduvek privlačilo. Još kao mala tražila sam od mame da mi pokaže kako da nametnem petlje na iglu, kako da napravim frket, a kako da uradim klot petlju. Sve mi je to delovalo i komplikovano i zanimljivo u isto vreme. Život je učinio da pletenje ostane po strani neko vreme, ali ljubav prema tom ručnom radu je uvek bila prisutna. Sada sam u prilici da joj se više posvetim i svako slobodno vreme koristim da naučim nesto novo, da ubacim svoje ideje u rad koji stvaram, kako bih ostavila i neki svoj lični pečat.
Za mene je ručni rad umetnost, kao što su slikarstvo, vajarstvo, književnost ili muzika. Kroz ručni rad stvaramo dela koja su jedinstvena, neponovljiva, jer su odraz nas samih, naše ljubavi, naše mašte, naše individualnosti.
Kada krenem da radim nešto novo, jednostavno se isključim iz spoljašnjeg sveta i slažem slike i šeme u svojoj glavi koje ću koristiti. To je poseban osećaj slobode, euforije… Posebno kada rad počne da poprima formu i konkretizuje moje misli. U tom trenutku osećam neizmernu sreću, radost i ponos. Male stvari, gotovo sitnice koje mogu izazvati takve emocije, ali u tome se i ogleda sva lepota stvaralačkog rada.
Oduvek su mi bile slatke stvari za bebe. Šta god da je u pitanju, da li kompletić, benkica ili cipelice, kad god bih prošla pored neke radnje koja prodaje stvari za bebe, to je uvek budilo poseban osećaj u meni i nesvesno mamilo osmeh na lice. Uvek bih se raznežila…i tada sa 20 godina i sada u zrelom dobu. Mislim da je to i uticalo da predmet mog rada bude upravo garderoba za bebe. Nisam se nosila mišlju koliko bi to bilo profitabilno i isplativo u novcu. Jednostavno sam se vodila svojim osećajima. Za mene je to predstavljalo posebno zadovoljstvo… Napraviti nesto lepo, originalno i praktično nekome ko tek treba da napravi prve korake u životu. To je za mene bio prirodan tok stvari…simbioza dve ljubavi, kreativne i majčinske, koju svaka žena u sebi poseduje.
Na jednom video tutorijalu sam videla kako se pravi kombinezon za bebe i tako sam krenula u svoj stvaralački rad. Prvo sam napravila kombinezon sa jednostavnim bodom, poznatim kao “pirinač bod”, a zatim sam počela da pravim i zahtevnije radove, koji su podrazumevali i izradu malo komplikovanijih mustri. Za mene je to predstavljalo i jednu vrstu izazova, tako da sam jedva čekala da se “uhvatim u koštac” sa novim projektom. Tako su nastali neki od radova koji su po svojoj izradi postali jedinstveni i prepoznatljivi kao sto su kombinezon “Mimoza” rađen po uzoru na cvet mimoza koji je grozdastog oblika i kombinezon “List”. Pored kombinezona, široki asortiman mojih radova čine i kompletići, kapice, patofnice, haljinice, polukombinezoni, trake za glavu, džemperići i pantalonice za bebe uzrasta od 0 do 12 meseci, a kao svoj omiljeni, izdvojila bih kombinezone i kompletiće, najviše zbog svoje praktičnosti, jer je beba obučena od glave do pete.
Iako se izradom bavim poslednje 2 godine, uključujući stalno učenje i usavršavanje, tek sam pre 2 meseca napravila stranicu i otvorila profil na poznatim drustvenim mrežama i počela da objavljujem svoje radove, koristeći i grupe koje neguju i čuvaju tradiciju ručnih radova, tako da konkretnih narudžbina nisam imala, ali smatram da sam tek na početku i da će se uloženi trud, vreme i ljubav prema ručnom radu vremenom prepoznati i konkretizovati u vidu porudžbine. Za sada stranicu koristim kao sredstvo prezentacije svojih radova kako bi sto veći broj ljudi i poštovalaca ručnih radova imao priliku da se upozna sa onim sto sam ja kreirala i jako sam zadovoljna reakcijama i komentarima. Objave mojih radova dosle su do preko 20.000 ljudi, a preko 50.000 je ukupan broj pregleda, sto znači da su moje objave više puta pregledane i to mi daje nadu da ova veština, ovaj prelepi zanat nije na zalasku i da i dalje postoje ljudi koji ga vole, cene i prema njemu se odnose sa zasluženim poštovanjem.
Mogu da kažem da sam zadovoljna svojim prvim koracima koje sam napravila na polju ručnog rada i nadam se da će moji ručni radovi u bliskoj budućnosti postati prepoznatljivi brend. Želela bih da sto veći broj ljudi uvidi lepotu u ručnom radu, prepozna kvalitet takve izrade i poželi taj vid originalnosti za sebe. Ipak nije sve u jeftinom ili preskupom, čipkastom, kičastom, industrijskom i serijskom. Originalnost u jednostavnom i praktičnom, a opet posebno lepom može se naći upravo ovde, kod nas, među brojnim kreativcima koji se trude da svojim umetničkim delima skrenu pažnju na kreativno stvaralaštvo.
Mislim da bi veliki doprinos mogla da daju i Udruženja ručnih radova i rukotvorina i to ne samo u afirmaciji ili čuvanju načina izrade ručnih radova od zaborava, već i u praktičnom smislu, kao mesto gde bi stvaraoci ručnih radova mogli da dođu, plasiraju, prezentuju i prodaju svoje ručne radove.
Takođe, smatram da bi svako veće mesto trebalo da ima jedno ovakvo Udruženje koje bi funkcionisalo po principu Zadruge. Na taj način bi svi kreativci imali konkretno mesto gde da odu, predstave i prodaju svoje radove, a da to nisu sajmovi i vašari, jer najveći problem sa kojima se suočavaju ljudi koji se bave ručnim radom, jeste gde prodati svoje radove, a da to nisu on-line prodaje ili vašari”.
Jelena je svim kreativcima poručila da nikad ne odustaju, da budu uporni i da rade ono što vole. Jer kako istiće uvijek će postojati ljudi koji će na pravi način znati da cijene kreativnost i ručni rad, a njene radove možete pogledati na njenoj facebook stranici.
