Jovana Dojčinović rodom je iz Zrenjanina – Srbija, ima 27 godina. Završila je srednju Poljoprivrednu školu u Zrenjaninu nakon koje upisuje drugu srednju školu za Tehničara pejzažne arhitekture. Danas sa svojim suprugom i sinom živi u Inđiji.
Kako je kreativnost bila dio nje od malih nogu smatrala je da će po završetku ovog fakulteta svoju ljubav prema kreativnosti moći adekvatno koristiti. Za sebe Jovana kaže da je oduvijek voljela da crta, piše priče, generalno voljela je da se bavi bilo čime gdje može da pokaže svoju kreativnost i maštu.
Nakon završetka fakulteta i bezuspješne potrage za poslom Jovana uz suprugovu podršku odlučuje da pokrene neki posao od kuće, kako bi ujedno mogla da bude i uz njihovog još sasvim malog sina. E tad počinje njeno istinsko pokušavanje da nađe ono čime će se baviti, a što će ju ujedno ispuniti. Svoje ispunjenje pronašla je u heklanju.
“Malo po malo sam pokušavala dosta drugih vrsta umetnosti, od vajanja, slikanja na platna sa profesionalnim bojama i materijalom, čak sam probala i da pravim cveće i aranžmane, što sam učila u školi, od trakica, žičica, i stvari koje sam sama sklopila u unikatan rad. Međutim dolazim do toga da se nisam pronašla u tome toliko da bih posvetila mnogo vremena poboljšavajući se u tome. Imala sam jedno vreme period u kojem sam razmišljala da možda napustim tu želju da se bavim umetnošću, kao sto sam od malena želela, i da počnem da radim normalan, svakodnevni posao. U tom periodu sam pronašla heklanje, sasvim slučajno, preko društvenih mreža. Izlazile su mi objave za objavom o raznim heklanim stvarima, od ćebenca, lutkica, odeće, privezaka malih i svašta nešto, i u tom momentu, kao da je kliknulo nešto, pronašla sam novi hobi, kako sam to zvala. Pogledala sam kako neki ljudi heklanjem izrađuju tako slatke, čak i po nekad čudne, unikatne igračkice, i odlučila sam da hoću time da se bavim”, ispričala nam je ukratko Jovana te dodala kako su joj pored muža najveća podrška njena mama, brat i sin.
Dugo joj je trebalo da uhvati ritam kako se to radi. Gledala je bezbroj tutorijala na internetu, čitala o tome, raspitivala se i istraživala. Njena prva igračka je bio je bijelo -plavi mali medo kojeg je radila za svog sina. Istog je radila skoro 5h dok su svi spavali. Tad radeći tog malog slatkog medu nije bila sasvim upoznata sa svim onim potrebnim koracima da bi proces pravljena uspio.
“Koliko god da je bio od srca, na kraju izgledao kao da ga je dete uradilo. Iako sam ja mislila da nije bilo dobro, sinu se jako svidelo, i dan danas spava sa tim medom, koji umesto punjenja za igračke, u sebi sadrži iscepanu staru majcu i pamučne pelene, smešno kada sad razmislim”, ispričala nam je ova mlada kreativna mama te dodala da je danas već sve drugačije. Od toga je prošlo samo 7 mjeseci, ali Jovana je danas dosta upućenija u sam proces izrade, te je prije nekoliko dana prvi put uradila svoj igračku bez patenta, a riječ je o malom slatkom haskiju s kapicom.
Osim heklanih igračaka asortiman proizvoda kod Jovane čine i heklane torbe, ali kako ona kaže posebna je čar praviti heklane plišane igračke, jer svaka igračka koju napravi za svog sina ili neku drugu djecu donese na njihova lica najljepši i najiskreniji osmijeh.
“Svi koji odluče da mi pruže šansu da uradim nešto za njih, koji se odluče da kupe nešto od mene, ili naruče nešto samo za njih da pravim, obećam da će u taj mali ručni rad biti uloženo mnogo ljubavi i pažnje, jer na kraju dana, ja radim ovo da bih širila svoju umetnost”, istakla je ponosna Jovana.
Kad smo Jovanu pitali kako bi nam ona sad bez da nam pokaže slike, kroz par rijeći predstaviila svoje proizvode ona je to rekla ovako: ” To su plišani drugari, koji mogu da dođu i svim oblicima, bojama, dezenima, sve po željama, svako bi mogao da dobije nešto čime može da se hvali da je sasvim unikatno jer koliko god se puta pravilo iznova i iznova, svaka izrada bi bila potpuno unikatna”.
Jovanina najveća inspiracija je porodica, i njihova podrška. Pored toga najveća inspiracija joj je njena želja ili bolje rečeno postavljeni cilj da u budučnosti ima svoju malu radionicu gdje može da radi i primi puno više narudžbi, a jedna od želja joj je također da drži časove heklanja onima koji to žele, ali tek onda kad se i sama usavrši u cijelom procesu.
Dok traje sam proces izrade igračaka Jovana istiće kako se osjeća mnogo uzbuđeno, ne može dočekati da to što radi bude završeno.
Najviše joj inponuju reakcije i komentari kupaca. Njihovo mišljenje da li su zadovoljni ili nisu mnogo utiće na Jovanin dalji rad i trud. Do sad kako kaže nije imala negativnih kometara ili da je bila u situaciji da se kupcu nije svidio rad koji je uradila za njega. Mada svjesna je činjenice da se i to može desiti, ali kako kaže važno je i negativne kritike stojeći podnijeti i pokušati popraviti šta se popraviti da.
“Redovnim trudom se dosta napreduje. Svako može odvojiti 1-2h u toku dana, ili noći da poradi na onom čime se bavi, da usavrši sebe. Na kraju krajeva cilj svakog od nas kreativaca je da izkažemo neki sakriveni deo sebe kroz radove. I nikad ne treba odustati, pa i ako se neko oseća kao što sam ja pre nego što sam pronašla heklanje, neka sačeka malo, neka odmori, i videće da će se samo sve složiti, i da će sve doći na svoje, ma kako god to bilo, ali ako nešto zaista želiš, mora da se ispuni”, poručila je na kraju Jovana, a njene radove možete pogledati na Facebook stranici te na Instagram profilu.