Snežana Lazić dolazi nam iz Smederevske Palanke, majka je dvoje djece i zaposlena u jednoj fabrici. Snežanina najveća ljubav je izrada nakit te kaže da krade svaki slobodan trenutak kako bi radila ono što voli. Potiče iz porodice slikara. Otac, braća svi se amaterski bave slikanjem. Tu kreativnu žicu i ona je naslijedila. Nju je uvijek kaže privlačila primijenjena umjetnost.
Voli da pravi ili ukrašava stvari koje će ljudima koristiti. Bavila se dekupažom, pravila slike od suhog cvijeća, šila torbice, ukrašavala šnale. Na kraju se pronašla u izradi nakita. Svoj nakit predstavlja pod imenom NAKIT IZ PANDORINE KUTIJE. Okušala se u raznim tehnikama izrade nakita te na kraju ostala na izradi nakita žicom koristeći tehniku wir wrapping.
Snežana je za naš portal poslala priču u kojoj je napisala mnogo toga o sebi i onome što radi.
“Ja sam Snežana Lazić iz Smederevske Palanke. Nakit koji pravim predstavljam pod imenom nakit iz Pandorina kutije. Također na forumima vezanim za kreativnost se potpisujem kao Pandora.
Zašto Pandora?
Jednostavno, kada sam se rodila moj deda je hteo tako da se zovem što moji roditelji nikako nisu hteli da prihvate. Deda je često za mene pričao da ću biti neko čudo, da ću uspeti u životu. Zato, zbog te vere u mene dala sam sebi to ime kao recimo umetničko.
Izradom nakita se bavim sigurno dvadeset godina. To je negde bilo na nagovor kume koja mi je kupila prvu kesu repromaterijala. Bile su tu svakakve staklene perle, kanapi, kopče. Prvi nakit koji sam pravila je bio od običnog glinamola koji sam bojila temperama i lakirala lakom za drvo. Taj lak nikako ne preporučujem jer se sporo suši i dugo se oseća. Kasnije je to bio glinamola u boji, das masa, fimo. Pravila sam nakit od kože i tkanine. Gotovo da nema tehnike koju nisam isprobala. Na kraju završila sam sa žicama. Tehnika koju koristim zove se wir wrapping. Materijal koji koristim je uglavnom recikliran. Koristim bakarnu žicu iz kablova, staklene, keramičke i perle od polu dragog kamena iz starih ogrlica koje kupujem na buvljaku, dezinfikujem i rasturam. Kopče, lance, udice kupujem u specijalizovanim radnjama.
Kako sam plasirala moj nakit?
Na žalost u malom mestu u kome živim nema manifestacija, morala sam da se snalazim. Napravila sam tablu od platna i kartona i na nju kvačila nakit. Sela bi u autobus i išla u razne gradove. Išla bi od radnje do radnje sa tablom ispod miške i nudila nakit zaposlenima. Imala sam i par butika u svom mestu koji su pristajali da izlože moj nakit. Mada tu je često problem ulaz robe. Nekada sam iznosila i na ulicu za osmi mart. Na žalost zbog posla sada se prodaja svela na internet. Dosta prodam preko Tvitera, a tu je i Instagram nalog nakit_iz_pandorine_kutije kao i Facebook stranica pod istim imenom.
Ne mogu reći da od nakita može da se živi, ali ume da bude lep dodatak budžetu. Inače znanje koje imam nikad nisam držala za sebe. Učestvovala sam na mnogo foruma, čak i na nekima bila urednik kao što su sam svoj majstor ili uradi sam kreativnost hobi. Držala razne radionice i učestvovala u kreativnim radionicama udruženja za decu sa smetnjama u razvoju .
Svaki slobodan trenutak koristim za pravljenje nakita. Lep je osećaj kada vidite da to što radite je uzeo neko da časti sebe, da sebi ulepša neke trenutke. Lep je taj osećaj da su vaše ruke sposobne da stvaraju nešto lepo. Taj proces opušta, osećate se zadovoljno kad vidite na kraju svoje delo a još je lepše kad ga drugi pohvale. Ovo nije hobi koji zahteva puno novca. Materijal je svuda okolo a ako sami nemate inspiraciju tu su brojni tutorijali na netu. Vredi pokušati i stalno se usavršavati.
Preporučujem svima da probaju da se nađu u nekom hobiju. Ne mora da zarađuju, dovoljno je da skrenu misli sa svakodnevnice. You tube, forumi, Pinterest, ideje su svuda oko nas”.
